Telefon
064-630-577
Adresa
adresa
Radno Vreme
Ponedeljak - Petak: 08 - 16h
Glodari
Miševi (Mus) su rod glodara iz potporodice pravih miševa. Najpoznatija vrsta iz ovog roda su domaći miševi. Osim njih, ovaj rod obuhvata još 37 vrsta od kojih su neki, kao domaći miševi, hemerofili, dok su drugi životinje koje žive daleko od ljudi, povučeno, u šumama.
Kao i većina glodara miševi su noćne životinje ili su aktivniji u sumrak, ali ih se, naravno, može sresti i po danu. Miševi žive svugda – nema ih jedino na Antarktikiu i u moru. Miševi u danu pojedu oko 10% svoje ukupne težine, tako da npr. miš od 20 do 25 grama u danu pojede 2-2,5 grama hrane.
Od štetnih glodara u našoj zemlji je poznato 30 vrsta sa preko 60 podvrsta glodara, koje spadaju u 5 familija.
Za nas su od pomenutih značajne dve familije i to: FAMILIJA MURIDAE (miševi u užem smislu) i to DOMAĆI MIŠ (Mus musculus): i dva pacova, SIVI PACOV (Rattus norvegicus) i CRNI PACOV (Rattus rattus), kao i FAMILIJA ARVICOLIDAE, čiji je glavni predstavnik NJIVSKI MIŠ (Arvicola microtus arvalis), a njegov drugi naziv je POLJSKA VOLUHARICA. Ove vrste pacova i miševa su najplodnije vrste medju sisarima.
Ženka DOMAĆEG MIŠA okoti 6 do 10 puta godišnje po 6 do 8 mladih, pa i vise od toga. Mlade doji 15 dana, a već posle trećeg dana može da začne novi plod. Mladi brzo odrastaju i već posle 2 do 3 meseca postaju polno zreli, pare se i daju novo potomstvo.
Ženka SIVOG PACOVA okoti 3 do 8 puta godišnje po 6 do 12 mladih, pa čak može i da okoti i do 23 mlada. Ženka ima 12 sisa. Mladunci su im do oko 14 dana goli i slepi. Polno su zreli posle 3 do 4 meseca i veoma su plodni. Ženka se pari odmah po koćenju. Žive oko 4 godine. Za 3 godine od jednog para pacova moguće je da bude čak i 250.000 potomaka.
Sivi pacov je veći i snažniji od crnog pacova, dužine je od 20 do 30 cm, a težina mu je oko 500 grama, a ide i do 850 grama. Rep mu je snažan, ali kraći od tela, noge su mu duge i jake sa razvijenim kožicama izmedju prstiju zadnjih nogu. Krvoločan je, lukav, obazriv, divljačke naravi. Ima jako razvijeno čulo mirisa, oseti znoj čoveka i zato izbegava mamke koji su mu ponudjeni. Zahvaljujući toj činjenici uspevaju da održe svoju vrstu. Došao je na ove prostore iz Azije u 18. veku i potisnuo crnog pacova koji je došao iz Indije i Burme u 13.veku. Živi u blizini hrane i vode, bez koje ne može. Gnezda pravi u toplim djubrištima, a i u rupama u koja uvlači razne krpe i najlon kesice. Nasrće na podmladak domaćih životinja. Kanibali su, jedu naročito bolesne, pa su zbog toga prenosioci veoma ozbiljnih zaraznih i parazitnih bolesti. Sivi pacov je jedna od najvećih štetočina najrazličitijih životnih namirnica širom planete, nanoseći ogromne štete.
