Bakterije su jednoćelijski organizmi prokariotske građe koji se uočavaju svetlosnim mikroskopom. Najstariji su (smatra se da su nastali pre oko 3,4 milijarde godina) i najbrojniji organizmi na našoj planeti. Prisutni su u svim vrstama staništa, uključujući tu i ljudski organizam.
Uprkos njihove velike brojnosti i prisutnosti u svim staništima bakterije, zbog svoje male veličine, su poslednji živi organizmi otkriveni od strane čoveka. Praktično su gotovo bile nepoznate sve do 20. veka, kada su Luj Paster i Robert Koh potvrdili ulogu bakterija u kvarenju hrane i mnogim bolestima ljudi i životinja.
Stafilokokus aureus ili zlatni stafilokok je bakterija iz grupe stafilokoka. Ime je dobio po žuto-zelenoj boji njegovih kolonija. Patogen je i izaziva mnošto različitih infekcija i intoksikacija počev od manjih infekcija kože (furunkul, karbunkul, infekcija rane) do teških bolesti poput sepse, zapaljenja pluća, apscesa, sindroma toksičnog šoka, itd…
Za organizam kažemo da je patogen ako je sposoban da izaziva određeno oboljenje. Patogeni organizmi su specifični za posebnu vrstu domaćina i posebnu vrstu tkiva. Neke vrste bakterija uništavaju ćelije svog domaćina. Međutim, najveći broj vrsta bakterija proizvodi toksine (otrovi) koji nanose štetu metabolizmu ćelije domaćina.
Bolesti kao što su difterija, šarlah, veliki kašalj i tuberkuloza su izazvane bakterijama koje se šire kroz vazduh i prenose se kapljicama koje se izbacuju kašljanjem i kijanjem. Bakterije u vazduhu ne mogu da se hrane i razmnožavaju, ali vazduh ipak sadrži ogroman broj bakterija.