Bubašvabe (Blattodea, Blataria) su red primarno krilatih insekata koji broji oko 3.500 vrsta a većina se može naći u tropskim predelima, naročito u šumama ekvatorijalnog pojasa. Samo desetak vrsta je uspelo da proširi areale do umerenog klimatskog pojasa. Bubašvabe poseduju velike oči i dve dugačke antene nalik na bičeve.
Gradja krila kod bubašvaba zavisi od vrste i služe im da jedre u vazduhu ili za održavanje ravnoteže. Bubašvaba je prenosnik velikog broja bakterija i virusa koji izazivaju pojavu tuberkuloze, koleru, dizenteriju, tifus itd.
Kapsule jajašca u kojem se nalaze nimfe bubašvaba da bi se izlegle iz kapsule npr. orijentalnim bubašvabama trebaće 6-8 nedelja proći će godinu dana dok nimfe odrastu, nakon toga žive još 1-6 meseci
Biotički potencijal im je vrlo visok, za dve vrste koje žive u Srbiji je sledeći: ženka blatella germanica (bubarus) tokom jedne godine može dati do 35.300 jedinki a ženka blatta orientalis (crne bubašvabe) tokom jedne godine može dati 200 jedinki.
Po nekim istraživanjima čak do 60% astme kod dece je izazvano alergenima koje iza sebe ostavljaju bubašvabe, dok je na drugom mestu kućna prašina ili vlaga.
Kako bubašvabe dospevaju u Vaše domove? Pri selidbi, prenosom iz trgovine, nameštajem, kartonskom ambalažom, knjigama, odećom iz praonica rublja, putem ventilacionih cevi, kanalizacijom unutar zgrade itd. Bubašvabe se hrane šećerom, skrobom, mesom, hlebom, svežom i suvom krvi, nagrizaju knjige, papir, dlaku i kožu.
Američka bubašvaba je dugačka 1,5 cm. Živi u stambenim prostorijama, podrumima, oko cevi i kanalizaciji. Nemačka bubašvaba je broj 1 bubašvaba brige. One su u stanju da prežive na lokacijama bez ljudi i ljudskog delovanja. Orijentalna bubašvaba uglavnom živi u vlažnim područjima. Može se sresti u podrumima, pukotinama stambenih objekata. One se hrane biljnim i životinjskim materijalom.